Simbolski okvir

Simbol možemo da opišemo kao nešto domaće, što predstavlja nešto šire ili apstraktno (npr. neku ideju ili zamisao). Simboli se često koriste (npr. u oglašavanju) da bi se ljudima pomoglo da razumeju ideje i da se poistovete sa njima pozivanjem na maštu. U izviđaštvu simbolni okvir je skup simbola koji predstavljaju izviđački vaspitni program za određenu starosnu grupu. Svrha simbolnog okvira je da se kod mladih razvije sposobnost imaginacije, pustolovine, kreativnosti i inventivnosti, na način koji će podsticati njihov razvoj, pomoći im da odrede pravce svog razvoja i vrednosti na kojima počiva izviđaštvo i podsticati povezanost i solidarnost unutar grupe.

Već sam naziv pokreta - »skautizam«, predstavlja elemenat simbolnog okvira koji je uveo Baden-Pauel kada je napisao »Izviđaštvo za dečake« da bi podstakao entuzijazam kod mladih tog vremena. Izrazom »skautizam« obuhvaćeni su rad i oznake graničara, istraživača, lovaca, mornara, pilota, pionira i ljudi koji su živeli u divljini«. Skautizam predstavlja doživljaj tesno povezane grupe, razvijen smisao za opažanje, snalažljivost i jednostavan zdrav život u prostranstvu prirode - vrline koje je su Baden-Pauel i Miloš Popović pokušali da afirmišu.

Kako je skautizam danas mnogo brojnije u odnosu na vreme kada je nastao, svaka starosna kategorija ima određen simbolni okvir koji odgovara stepenu zrelosti starosne grupe i koji se usredsređuje na svojstvenu vaspitnu potrebu, karakterističnu za tu grupu.

Lično napredovanje

Lično napredovanje je elemenat koji svakoj mladom članu izviđačke organizacije pomaže da razvije unutrašnju motivaciju za svesno i aktivno uključivanje u svoj sopstveni razvoj. Mladoj osobi omogućava da napreduje u opštem smeru vaspitnih ciljeva starosne grupe, na svoj način i sopstvenom brzinom i da stiče poverenje i dobije priznanje za postignuti razvoj. Šema napredovanja je glavno oruđe za podršku ovom elementu izviđačkog metoda.

Priroda

Priroda predstavlja okruženje - šume, ravnice, reke, planine - kao suprotnost veštački stvorene sredine, kao što su školsko dvorište, betonski blokovi u prenatrpanim gradovia. Priroda predstavlja i ono što Baden-Pauel naziva »harmonična celina beskonačnog, istorijskog i mikroskopskog« i u nju smeštenih ljudi.

Zbog neizmernih mogućnosti koje priroda nudi mladoj osobi u razvoju fizičkih, intelektualnih, emotivnih, socijalnih i duhovnih sposobnosti, prirodno okruženje obezbeđuje i idealan okvir za primenu izviđačkog metoda. U stvari, većina izviđačkih aktivnosti se odvija u prirodnom okruženju, iako to nije uvek lako ostvarivo, posebno u današnjem urbanizovanom svetu.

Korišćenje prirode kao elementa izviđačkog metoda rada uključuje više od same aktivnosti na otvorenom. Uključuje razvoj kreativnog kontakta s prirodom i korišćenje svih jedinstvenih prilika za učenje koje prirodni svet pruža kao doprinos razvoju mladih.

Osnivači izviđačke organizacije vide prirodu razmišljajući o šumi, kao o vaspitnom oruđu: »Šuma je za one koji imaju oči da vide i uši da čuju laboratorija, klub i hram istovremeno.«